Пређи на садржај

Међународни бијенале У светлости Милене

С Википедије, слободне енциклопедије

Међународни бијенале
У светлости Милене
Табла на улазу у галерију Милене Павловић Барили
Основан1983.
Типликовни
ЛокацијаГалерија Милене Павловић Барили, Пожаревац, Србија
ОснивачиГалерија Милене Павловић Барили

Међународни бијенале У светлости Милене је ликовна манифестација која се одржава од 1983. године, у родном граду Милене Павловић Барили, у галерији која носи њено име, у Пожаревцу.[1]


О бијеналу

[уреди | уреди извор]

Бијенале У светлости Милене се одржава у част познате сликарке Милене Павловић Барили (1909-1945). У току одржавања бијенала стручни жири додељује награде гран при, другу и трећу награду, као и и плакету са Милениним ликом, рад Небојше Митрића, савременим уметницима из Србије и Европе за дела на задату тему. Слике су радови савремених уметника које су блиске Милениној поетици и сновиђењу.[2]

Од 1997. године, бијенале добија интернационални карактер.[3]

Задатак бијенала

[уреди | уреди извор]

Поштовати изворне, етичке и естетичке принципе дела Милеве Павловић Барили и успостави непрекинуту нит између вечног и садашњег јесте оно што представља задатак и сврху бијенала.[3]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Уметничка збирка Савремене уметности која је у склопу Галерије Милеве Павловић Барили је збирка која је настајала од првог фестивала уметности 1962. године.[3] Године 1962. је створена манифестација Сан и машта и на тај начин испуњен завет Миленине мајке Данице.

Прва изложба 1962. године окупила је једанаест југословенских уметника од који су неки били представници Медиале и други: Владимир Величковић, Василије Јордан, Спаса Куноски, Бранко Миљуш, Миодраг Нагорног, Љуба Поповић, Милан Поповић, Светозар Самуровић,Милић од Мачве, Леонид Шејка и Марко Шуштарчича.[3]

  • Први бијенале 1983. године отворен је на дан Милениног рођендана 5. новембра и добија име Милена Павловић Барили.[3]
  • Други бијенале одржан је 1985. године и од тада па до данас, ова ликовна манифестација, и на предлог Јована Рајковића добија назив У светлости Милене. [3]
  • Седми бијенале је одржан 1997. године.

Додељене награде: гран при - Владимир Дуњић.[4]

  • Осми бијенале је одржан 2001. године.
  • Девети бијенале је одржан 2003. године.

Додељене награде: Гран при - Марина Накићеновић. [5]

  • Десети бијенале је одржан 2005. године.
  • Једанаести бијенале је одржан 2007. године.

Додељене награде: Гран при - Јованка Станојевић ; Друга награда - Дивна Јеленковић ; Трећа награда - Ана Церовић.[1]

  • Дванаести бијенале је одржан 2009. године.
  • Тринаести бијенале је одржан 2011. године.
  • Четрнаести бијенале је одржан 2013. године.

Додељене награде: Гран при - Славко Крунић; Друга награда - Кемал Рамујкић; Трећа награда - Мирјана Маодуш.[6]

  • Петнаести бијенале је одржан 2015. године.

Додељене награде: Гран при - Мирослав Арсић; Друга награда - Предраг Тодоровић; Трећа награда - Василеје Доловачки.[7]

  • Шестаести бијенале је одржан 2017. године.

Додељене награде: Гран при - Катарина Зарић; Друга награда - Снежана Петровић; Трећа награда - Стојан Ђурић.[2]

  • Седамнаести бијенале је одржан 2019. године.

Додељене награде: Гран при - Владимир Пајевић; Друга награда - Предраг Пеђа Милошевић; Трећа награда - Анђела Ристић.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „У светлости Милене”. politika.rs. Приступљено 19. 10. 2021. 
  2. ^ а б „Снежани Петровић друга награда на Бијеналу”. akademija.uns.ac.rs. Приступљено 19. 10. 2021. 
  3. ^ а б в г д ђ „Bijenale”. galerijamilenepavlovicbarilli.rs. Приступљено 19. 10. 2021. 
  4. ^ „Izložba "Velovi" Vladimira Dunjića u Galeriji 212”. b92.net. Приступљено 19. 10. 2021. 
  5. ^ „Marina Nakićenović (1950)”. arte.rs. Приступљено 19. 10. 2021. 
  6. ^ „Bijenale „U svetlosti Milene“ 14. putBiennial “In light of Milena” – 14 time”. pozarevac.rs. Приступљено 19. 10. 2021. 
  7. ^ „15. Bijenale „U svetlosti Milene. pozarevac.rs. Приступљено 19. 10. 2021. 
  8. ^ „17.međunarodno bijenale U svetlosti Milene”. sattelevizija.com. Приступљено 19. 10. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]